Pirinač se još naziva i riža ili oriz i žitarica je koja se upotrebljava širom sveta kao hrana za veliki deo ljudske populacije. Pirinač je seme trave Oryza sativa što je u stvari Azijski pirinač i Oryza glaberrima ili Afrički pirinač. Riža je poljoprivredna roba sa trećom proizvodnjom u svetu po obimu, posle šećerne trske i kukuruza. U pogledu ljudske ishrane pirinač je najvažnija žitarica jer se šećerna trska i kukuruz koriste i u druge svrhe. Pirinač daje više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta. Može se naći u više oblika, boja i veličina.Postoje beli, smeđi, crveni, crni pirinač.
Pirinac se uglavnom uzgaja kao jednogodišnja biljka, ali u tropskim oblastima može biti i višegodišnja. Njegov rasad se može koristiti i trideset godina. Uzgajanje pirinča zahteva mnogo vode i radne snage. Iako je poreklom iz Azije on je danas uobičajen usev skoro svuda u svetu. Reč pirinač se smatra balkanskim turcizmom persijskog porekla, a u srpskom jeziku postoje oblici pirinč i pirindža.
U Arapskoj kuhinji pirinač sadrže razne supe, jela sa ribom, piletinom, drugim vrstama mesa, koristi se za punjenje povrća, a u kombinaciji sa mlekom, medom ili šećerom služi za pravljenje dezerata. U nekim delovima sveta se pravi hleb od pirinčanog brašna, od pirinča se pravi pirinčana kulja koja se jede za doručak i tradicionalna je hrana za bolesnike.
Pirinač kao zdrava namirnica
Pirinač se kao i pšenica ili spelta prvenstveno upotrebljava za ishranu ljudi. Lako je svarljiv i delije pozitivno na sistem za varenje. Smeđi pirinač je bogatiji vlaknima, vitaminom E, fosforom, kalcijumom, a beli pirinač vitaminom B, gvožđem, fosforom i magnezijumom.
Pirinač sadrži protide bogate esencijalnim aminokiselinama, a opna koja ga obavija bogata je kalijumom, magnezijumom, sadrži selen, mangan, bogat je masnim kiselinama, vitaminima B kompleksa. Vlakna iz opne pirinčanog zrna stimulišu pražnjenje creva pa je on idealan kod opstipacije.
Ako postoji alergija na proteine iz kravljeg mleka ili netolerancija prema laktozi pirinač je rešenje. Ako hoćete da imate osećaj kao da pijete mleko mogu se uzimati napici na bazi pirinča. Pirinač se preporučuje i u slučaju dijabetesa jer sprečava nagli skok šećera u krvi.
Pirinač uzgoj
Tradicionalno pirinač se uzgaja poplavljivanjem polja pri sadnji mladih sadnica ili neposredno posle toga. Na taj način se biljka štititi i od korova i od štetočina. Način uzgajanja pirinča se razlikuje od uzgajanja bilo koje druge kulture pa je po tome specifičan.
Biljka pirinča može biti visoka do 1,8 metara zavisno od karakteristika zemljišta i vrste. Ima vitko lišće dugo do jednog metra, a široko do 2,5 cm. Oprašuje se putem vetra. Jestivo seme su zrna koja mogu biti duga 12mm, a debela 3mm.
Pirinac se klasifikuje po obliku zrna na dugo, srednje i kratko zrno. Kuvanjem dugo zrno ne menja izgled, zrna srednje dužine postaju lepljiva. Od toga zavisi i način njegove pripreme pa se tako kratko zrno koristi za sutlijaš, a riža srednje dužine zrna za suši, a neki za kuvanje na pari. Instant pirinač se razlikuje po tome što se posle kuvanja suši.
Da bi se oslobodili viška skroba pirinac se pre kuvaja ispira čak i više puta dok voda kojom ispiramo ne bude čista. Tako se poboljšava tekstura i ukus. Zanimljivo je da se pirinču proizvedenom u SAD dodaju minerali i vitamini pa se izbegava njegovo ispiranje da ne bi izgubio hranljive materije.
Kako pravilno pripremiti pirinač?
Što se pripreme pirinča tiče on se može potopiti u vodu i po nekoliko sati da bi se skratilio vreme kuvanja. Kod nekih sorti natapanjem dolazi do ekspanzije zrna pa se tako poboljšava tekstura kuvanog pirinča.
Pirinač se kuva u ključaloj vodi i apsorbuje je. Može se kuvati u jednakim zapreminama vode i zrna, a može se kuvati i u većim pa se posle cedi. U Aziji i Latinskoj Americi postoje specijalni sudovi ili električni lonci za brže kuvanje pirinča. Postoje i drugi načini pripreme pirinča kao što je brzo pečenje na ulju ili masti pre kuvanja što smanjuje njegovu lepljivost. Taj način pripreme se naziva pilaf u Iranu i Avganistanu ili birijani u Indiji i Pakistanu.
Prilikom kuvanja postoje određena pravila da bi bili zadovoljni dobijenim. Česta je greška u samom izboru suda u kome se pirinač kuva. Šerpa treba da ima deblje dno da bi se toplota ravnomerno širila i da bi se šerpa postepeno grejala. Debelo dno je bitno za apsorpciju pare zbog pravilnog kuvanja pirinča.
U slučaju spremanja pirinča na neki egzotični način kao što je priprema sa vinom i morskim plodovima bitno je potopiti rižu u malo vina da bi bio aromatičniji. Pirinač se kuva na ujednačenoj srednjoj vatri, a ne na prejakoj da se ne bi raskuvao.
Zašto se pirinač potapa u vodu pre kuvanja?
Moramo još nešto napomenuti. Naučnici tvrde da nepravilnim kuvanjem pirinča ugrožavamo svoje zdravlje jer pirinač sadrži arsen kojim je zatrovan još u uzgoju zbog industrijskih toksina i pesticide pa se običnim kuvanjem njih ne rešavamo. To može dovesti do raznih problema u organizmu čoveka kao što su srčane bolesti, dijabetes i kancer ili čak problem u razvoju dece u materici.
Do sad se mislilo da se tragovi arsena izbacuju tokom kuvanja, ali sada su naučnici došli do zaključka da se arsen gubi samo ako se pirinač ostavi u vodi nekoliko sati pre kuvanja. Pirinač pre kuvanja treba dobro oprati pod mlazom hladne vode i prati ga sve dok voda ne postane bistra.
Nučnici su koristili razne eksperimente kako bi dokazali ovu tvrdnju pa tako i količine vode u kojoj je pirinač kuvan. Metoda kada se pirinač potapa u vodu nekoliko sati pre kuvanja, a potom pere u više voda dok ona ne postane čista i providna i kuva u pet puta većoj količini vode od količine pirinča, pokazala se kao najbolja i najbezbednija.
Sutlijaš recept
I recept za sutlijaš, poznati dezert sa pirinčom je jedan od mnogih.
Za njega vam je potrebno oko 300 grama pirinča, litra vode, litra ,leka, 10 kašika šećera, cimet po želji i vanillin šečer.
U posudu se sipa voda pa se sipa opran pirinač. Kuva se na tihoj vatri do ne naraste i upije vodu. Posle toga se prelije mlekom i kuva do željene gustine, a šećer se dodaje na kraju da ne bi zagoreo. Sutlijaš se sipa u činije i dekoriše po želji. Ko voli cimet može ga posuti po sutlijašu, prelepo je!
Pilav recept
Pridržavajući se svih ovih pravila ponudićemo vam recept za pilav koji je jedno od naših često korišćenih jela. Ovo je pilav za početnike, a kada ga prvi put napravite korigovaćete sve što vam se ne dopada.
Za njega vam je potrebno pileće belo meso, šargarepa, glavica crnog luka, nekoliko čenova belog luka, 250 grama pirinča, celer, list peršuna, biber, začin.
Prvo se piletina kuva petnaestak minuta, takođe i posebno pirinač, a za to vreme se na malo ulja proprži crni luk kome se doda isečena šargarepa i beli luk. Tada se doda piletina i pirinač. Sve se nalije vodom u kojoj se kuvala piletina da sve bude prekriveno pa se doda iseckan celer, peršun i začini. Sve se promeša i zapeče na 200 stepeni. Vodite računa o pravilnom kuvanju pirinča i uživajte u ovoj korisnoj namirnici!
