Post je voljno uzdržavanje od hrane i pića. Uglavnom traje određen vremenski period, a može biti potpun ili delimičan. Potpun predstavlja potpuno uzdržavanje od jela, a delimičan predstavlja uzdržavanje samo od neke vrste hrane. U pravoslavlju post je danonoćan tokom perioda posta, a kod muslimana se upražnjava u određeno doba dana tokom svetog meseca Ramazana.
Osim posta koji se upražnjava tokom određenih verskih praznika postoji i medicinski post koji se upražnjava radi detoksikacije organizma zbog raznih zdravstvenih razloga. Danas se post neretko koristi i kao dijeta što mu nije namena i ne treba ga tako shvatati.
Post u hrišćanstvu
Post kod pravoslavnih hrišćana predstavlja ne samo uzdržavanje od određene vrste hrane već uzdržavanje od svakog oblika grešnih dela, misli i želja. Postu se pripisuje, pored molitve, veoma velika važnost.
- Isus Hrist je utemeljitelj posta jer je on sebe ukrepio dugotrajnim potpunim postom uoči stupanja u podvig iskupljenja ljudskog roda.
- Mojsije se posle četrdesetodnevnog posta popeo na vrh gore Sinaj. Prorok Samuili bio je plod posta jer se njegova majka Ana posle posta pomolila bogu da joj podari dete.
- Junaka Samsona post je učinio nepobedivim. Kada je napustio post i odao se pijanstvu i bludu zarobljen je, oslepljen i ismejan od strane neprijatelja.
- Prorok Danilo je postio dvadeset dana i nije ni jeo ni pio i čak je i lavove na to naveo, jer ga gladni nisu rastrgli pošto mu je telo bilo ojačano postom.
- Sveti Jovan Krstitelj je celog života postio. Takođe i Apostol Pavle.
- U Bibliji je post uvek potpuni post i smatra se moćnim oružjem protiv demona.
Post kao što smo naveli nije samo uzdržavanje od mrsne hrane već je to odricanje od loših misli i dela. Bez duhovnog posta, sam telesni post nema vrednost. Ipak, zajedno sa duhovnim postom, telesni post je veoma zdrav za telo jer čoveka dovodi u stanje smirenosti kada može pravilno da rasuđuje i pravilno odvoji dobro od lošeg.
Kako se posti?
Post ne predviđa da se jede retko već da se jede malo, da se hrana koristi da telu bude prijatelj i da ga okrepi, a ne da dovede do stanja iscrpljenosti. Postoje i strožiji postovi gde se ulje sme koristiti samo subotom i nedeljom i za vreme određenih praznika.
Božićni post spade u manje stroge. Sredom i petkom se posti na vodi, a ostalih dana je dozvoljeno jesti na ulju. Riba je dozvoljena da se jede samo subotom i nedeljom. Post ima svoja pravila, a ovo su samo neka od njih. Svaki vernik bi trebalo o postu da porazgovara sa svojim sveštenikom i utvrdi koja vrsta posta odgovara njegovim duhovnim i fizičkim sposobnostima. Ne može svako od nas da se pridržava određenih pravila posta ili da se liši svega što mu je potrebno za olakšavanje nemoći. Tu spadaju posebno deca, stari, bolesni, trudnice, dojilje, ljudi koji obavljaju teške fizičke poslove. Post se ne ukida, ali se može olakšati.
Uskršnji tj. Vaskršnji post je dosta strožiji. Vaskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila posta – počinje Čistom nedeljom, a zatim dolazi Pačista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja. Uskršnji post je najvažniji za pravoslavne vernike. Naziva se i Veliki, ne samo zbog dužine, već i zbog njegvog značaja. To je vreme našeg duhovnog pripremanja za najvažniji hrišćanski praznik – VUskrs ili Vaskrs, koji ove godine “pada” 28. aprila.
Kako se pravilno vratiti uobičajenoj ishrani?
Kada se vreme posta završi većina se vraća normalnoj ishrani. Naravno, postoje osobe koje zbog bolesti ili ličnog stava da je post izbor načina njihove ishrane, ali i one bi trebalo da znaju kako se treba ponašati kada se post završi i kada treba preći na običan način ishrane. Mnogima ovaj prelaz pada veoma teško, a neki se i užele određene hrane pa počnu da preteruju sa ishranom i tada dolazi do velikih problema. Što se duže posti to bi trebalo opreznije vratiti staru ishranu.
Tada dolazi do raznih simptoma koje mnoge odvedu kod doktora. Vrlo često se osobe koje se ne hrane pravilno posle posta osećaju vrlo umorno, teško, često imaju problem sa organima za varenje, a neki čak i kardiovaskularni.
Da bi povratak na uobičajeni režim ishrane protekao sa što manje problema potrebno je hranu koja se nije koristila za vreme posta uvoditi pažljivo, postepeno i umereno. Jedno pravilo je veoma bitno, a to je da, bez obzira koliko ste se uželeli određene hrane, vrlo obazrivo i smireno počnete sa njenim unošenjem, tj. da jedete polako, da uživate u svakom zalogaju, da ne preterate sa količinom. Znate i sami da vam i u normalnim okolnostima prejedanje pravi izuzetne problem, a možete zamisliti kako vašem organizmu teško pada prejedanje posle posta.
Nemojte zaboraviti posnu hranu!
Bez obzira što je post završen, hrana koju ste koristili u vreme posta treba da vam bude na trpezi i ubuduće. Voće, povrće, mahunarke, žitarice su veoma korisne i zdrave za naš organizam. Polako uvodite i hranu koju niste konzumirali. Obroci moraju biti redovni, ali ne obilati. Obavezno doručkujte, a za ručak kombinujte hranu, ne prelazite odmah na teška i masna jela kojih ste se uželeli. Kada je večera u pitanju, nemojte jesti kasno i jedite što lakšu hranu. I opet da ponovimo, voće jedite bar za užinu.
Ma koliko se uželeli omiljenih slatkiša, ne preterujte. Ni slana jela nisu poželjna, bar dok se organizam malo ne adaptira. Tečnost je neizostavna, voda i čajevi su nezamenljivi. Što se alkohola tiče, ne preterujte, budite umereni.
Obavezno se odmarajte koliko osećate da vam je potrebno, ali ne zaboravite da morate biti i aktivni.
U telu tokom posta dolazi do raznih bioloških promena. Period adaptacije zavisi od dužine i vrste posta. Ako post traje duži period potrebna su bar četiri dana za prelazak na redovnu ishranu. Prvo koristite lako svarljiva jela pa polako uvodite složenija. Krenite sa sokovima od voća i povrća, preko bujona od povrća ili kostiju, jogurta, kiselog mleka, zelene salate ili spanaća, jaja, polako ćete stići i do mesa i ostalih mesnih prerađevina.
Vodite računa na moguću alergijsku reakciju i rano prepoznavanje osećaja sitosti da ne bi došlo do prejedanja. Jedite češće, ali manje i postepeno povećavajte obroke. Dobro žvaćite hranu da bi olakšali varenje.
Prekid posta – Nemojte se odmah prejedati!
Kada se završi posta, spremaju se razne đakonije kojima je teško odoleti. Pa ako preterate sa hranom evo nekoliko saveta kako da suzbijete digestivne probleme.
- Jabukovo sirće pomaže kod regulisanja varenja. Kašiku jabukovog sirćeta sipajte u čašu vode pa dodajte kašičicu meda. Pijte ovaj napitak dva, tri puta dnevno.
- Đumbir je takođe koristan. Sok od izrendanog đumbira, oko dve kašičice, pomešajte sa kašičicom meda u čaši vode i popijte. Čaj od đumbira se pravi kada se kašičica praha đumbira prokuva u šolji vode do deset minuta.
- Soda bikarbona je jednostavan i efikasan smanjivač želudačne kiseline. Pola kašičice sode bikarbone rastvorite u pola čaše vode i popijte. Oslobodićete se nadutosti.
- Čaj od nane umiruje stomak i otklanja digestivne problem. Pije se ohlađen, u malim gutljajima.
