Šta je zapravo alergija?
Alergija je preterana reakcija imunog sistema na strane supstance, a to su najčešće proteini. To je pogrešno usmerena odbrambena reakcija organizma. Često se misli da ona označava pad imuniteta, ali to nije tačno.
Kada organizam dođe u kontakt sa supstancom na koju je preosetljiv dolazi do alergijske reakcije. Ona može dospeti u organizam preko vazduha koji udišemo ili preko hrane, ali i putem lekova, uboda insekata, znoja, sunčevog zračenja, toplote, hladnoće i na još puno načina.
Najčešći simptom alergije je kijanje koje se ponavlja i desetak puta za redom, pojačana sekrecija iz nosa, začepljen nos, svrab nosa i slivanje sekreta niz ždrelo koje nadražava grlo i izaziva kašljucanje koje je uporno i dosadno.
Osobi koja ima alergiju nije ni malo lako jer oseća pritisak u sinusima, glavobolju i bol koji se javlja oko nosa i iznad gornjih zuba, teško diše i ima osećaj da nema dovoljno vazduha.
Oči su crvene, suze i svrbe, a oko njih se mogu videti tamni kolutovi koji nastaju zbog smanjenog protoka krvi oko sinusa.
Da li su alergije nasledne?
Još uvek je velika tajna kako alergijske bolesti počinju, šta ih probudi i kako neke nastaju još u detinjstvu, a nekome se simptomi jave posle tridesete. Mnogo je teorija vezanih za reakciju imunog sistema, pa neki naučnici smatraju da razlozi mogu biti i prekomerna čistoća, ili životna sredina koja je sve zagađenija, ili preterana upotreba lekova.
Nasleđivanje ili genetska predispozicija je takođe prisutna jer statistike pokazuju da ako jedan od roditelja pati od alergije, verovatnoća da će i dete biti alergično je 50%, a ako alergiju imaju oba roditelja verovatnoća je 75%.
Nasleđuje se sklonost ka alergiji, ali ne i sklonost ka istom alergenu.
Alergije i njeni simptomi utiču na kvalitet života svakog obolelog u zavisnosti koliko su izraženi. Osobe koje imaju problem sa alergijama, često su iscrpljene i loše spavaju. Alergije utiču i na poslovni i na privatni život svake osobe koja od nje pati. Promene i poremećaji koji su izazvani na nosu i sinusima odražavaju se i na rad pluća i srca. Alergije su često povezane sa bronhijalnom astmom i nosnim polipima.
Šta izaziva prolećne alergije?
Prolećne alergije najčešće izaziva polen drveća, trava i korova koji vetar raznosi, a najčešći je polen breze, platana, kestena, jasena, bukve, bresta, bora, vrbe, ali i mnogih korovskih biljaka. Tokom čitave godine cvetaju različite biljke koje izazivaju alergije koje ljudima otežavaju život. Ambrozija je poslednjih godina biljka koja donosi najviše problema. Tokom vetrovitih dana alergije su više rasprostranjene jer vetar nosi polen koji se širi, a tokom kišnih dana stepen alergije je manji zato što kiša spira čestice polena.
Kada čestice polena stignu u nos nekog ko je alergičan, imuni sistem ih registruje kao napadače na organizam pa stvara antitela koja napadaju alergene što dovodi do oslobađanja histamina u krvi koji pokreće alergijske reakcije kao što su curenje nosa, svrab očiju i ostale.
Prolećne alergije su veoma česte i osobe koje su im sklone tada imaju najveće probleme. Kijavica, peckanje očiju, svrab su najčešći simptomi ove veoma rasprostranjene alergije.
Prolećne alergije – Lečenje i Terapija
Alergija se ne može izlečiti, ali postoje lekovi koji uklanjaju simptome i olakšavaju život alergičnim osobama kao što su oni iz grupe antihistaminika, dekongestiva ili kortikosteroida. Potrebno je terapiju koristiti redovno tokom cele sezone cvetanja biljaka koje izazivaju alergiju.
Najbolje je kada se terapija počne dve nedelje pre početka cvetanja uzročnog polena. Bitno je, osim korišćenja lekova, smanjti izloženost alergenu, što znači smanjiti boravak na otvorenom u vreme kada je vrednost polena najviša, obavezno prati kosu i tuširati se, oči štititi naočarima, sluzokožu nosa ispirati slanim rastvorima, veš ne sušiti napolju, prozore i u kući i u kolima držati više zatvorene, a samo povremeno provetravati, obavezno presvući odeću kada se uđe spolja, češće nego obično usisavati i brisati prašinu u kući.
Mora se znati da kijavica koja je pratilac alergije nije virusna kijavica i ne može se preneti kontaktom bolesnog deteta sa zdravim.
Sve ovo je potrebno primenjivati jer nekoliko sati provedenih napolju dovodi do situacije da je osoba prekrivena alergenima koje pronosi kroz dom, nameštaj, posteljinu. Polen ima sposobnost da se zakači za tkaninu, nameštaj pa i ukućane koji postaju leglo alergena.
Alergije se javljaju i kod beba koje u svojim ćelijama već nose zapis bolesti koje su njihovi preci imali. Ne moraju to biti samo alergije već i neke hronične bolesti koje se ispoljavaju alergijom
Alergije kod dece se ipak malo teže određuje jer se prvo javljaju ekcemi po koži pa se moraju raditi određeni testoi kako bi se utvrdilo šta je uzrok nastalom problemu. Danas postoje razne napredne metode kojima se brzo utvrđuju uzroci alergije i alergeni.
Prirodni lekovi za prolećnu alergiju
- Pored medicinskih sredstava koji pomažu kod alergija i priroda se potrudila da pomogne. Ako ne volite da koristite lekove jedno od najjednostavnijih sredstava u borbi sa alergijom je slana voda. Njome se ispiraju nozdrve uglavnom ujutru.
- Takođe se koristi i čaj od koprive za koji je potrebna sušena kopriva, dva dela matičnjaka, 10 bobica zove, nekoliko kolutova narandže. Sve sem narandže se stavi u prokuvalu vodu i ostavi da stoji pola sata pa se doda narandža. Može se piti i topao i hladan tokom celog dana.
- Sinusima je takođe potrebna pomoć pa se može koristiti mešavina mlevenog bibera i đumbira sa medom. Kašičica ove mešavine se razmuti u čaši vode i pije tri puta dnevno.
- Kamilica pomaže kod suvih očiju koje često znaju izuzetno da svrbe. Kesice čaja od kamilice treba držati nekoliko minuta na očima više puta dnevno.
- Nanom se vrši inhalacija i pomaže se začepljenim disajnim putevima.
- Majčina dušica pomaže kod lečenja kašlja, upaljenog grla i gušenja izazvanog alergijom.
- Med pomaže kod kašlja i upale grla pa se može dodati u čaj.
- Đumbir će ublažiti iritaciju upaljenog grla i dobar je u kombinaciji sa medom.
- Ljuta paprika je takođe od pomoći jer je bogata bioflavonoidima koji sprečavaju oslobađanje histamina, kvercetina i drugih hemikalija koje uzrokuju upale i simptome alergije.
- Pored svega navedenog može se isprobati i homeopatija i akumpuktura, ali se tada mora konsultovati sa ljudima koji se na taj način leče i dobro se informisati. Ove metode su imale pozitivne efekte u pojedinim studijama koje su se bavile alternativnim lečenjem simptoma alergije.
- Postoje i vakcine protiv prolećne alergije koje smanjuju osetljivost organizma na pojedine alergene.
Sve ovo što je navedeno mora se potkrepiti zdravom ishranom. Ishrana se mora prilagoditi trenutnom stanju organizma što znači da bi trebalo izbaciti sve namirnice koje su prirodni alergeni kao što su mlečni proizvodi, orašasti plodovi, jaja, gluten, rafinisani šećeri i industrijski prerađena hrana. Ishrana bi trebalo da se sastoji od svežeg voća i povrća, po mogućnosti organski gajenog.
Prolećne alergije treba shvatiti ozbiljno i posavetovati se sa lekarom koji će preporučiti način lečenja i prepisati odgovarajuće lekove ili terapije ukoliko je potrebno. Priroda je takođe tu da pomogne, pa iskoristite njene pozitivne činioce u korist zdravlja!
